ЗОРАН М. ЗЕЧЕВИЋ ''ЈОЈИЋ   Вукадина  РИСТО (1886-1945)ПОСЛАНИК ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ 1918.''

ЈОЈИЋ   Вукадина  РИСТО

(1886-1945)

       Политички идеолог, ујединитељ, солунски борац, члан демократске странке, народни посланик за срез андријевички, министар и замјеник министра, публициста, слободни зидар-масон. Рођен је  2. фебруара 1886. у Барама Краљским код Андријевице у Васојевићима од оца Вукашина барјактара Барске чете и мајке Мирјане Зечевић. Нижу гимназију завршио је у Скопљу 1904/05. Српску Вишу гимназију са положеним матурским испитом у Солуну 1907/08. Филозофски факултет у Београду.

            Радну каријеру започео је 1913. као наставник београдске реалке. Балкански и Свјетски рат провео је у српској војсци. Почетком Првог свјетског рата са српском војском одступио је преко Албаније за Грчку, да би као војник Добровољачке дивизије учествовао на Солунском фронту 1918. године. Још као студент потписао је проглас против крунисања Књаза Николе I за краља Црне Горе, a по ослобођењу као припадник клуба Бјелаша и присталица уједињења Србије и Црне Горе у јединствену југословенску државу испред андријевичког среза изабран за посланика Велике подгоричке скупштине српског народа Црне Горе новембра 1918. гдје је именован за члана Извршног одбора (петорице) који је управљао Црном Гором  и старао о реализацији одлука Скупштине до дефинитивног провођења јединства.

            У фебруару 1919. изабран је за посланика Привременог Народног представништва (Влади)  Краљевине СХС а током периода мај 1920. до јануара 1921. из два мандата био је министар  исхране и обнове земље. Политички је припадао Демократској странци Љубе Давидовића на дужности првог потпредсједника странке, испред које је два пута изабран за народног посланика Скупштине, први пут марта 1923. и други пут фебруара 1925. године. Мање познати податак широј јавности да је био масон, угледни слободни зидар- мајстор од 21. маја 1926. године, Ложа „Препород“. Тридесетих година обављао је функцију Комесара просвјете-помоћника министра просвјете. Током новембра 1941. хапшен је од Гестапоа и мјесец дана провео у затвору на Бањици.

            Сарађивао је у више листова чланцима политичке садржине који су равдали и бранили уједињење Црне Горе са осталим покрајинама  државе Краљевине СХС. Током Другог свјетског рата приступио је монархистичко-националистичком покрету. Члан Демократске странке. Комесар просвете у комесарској управи Милана Аћимовића. Након слома Краљевине Југославије 19. априла 1941. Милан Аћимовић му нуди да уђе у цивилну упаву као представник Демократске странке, а он прихвата, водећи се патриотским осећањима (будући да је сматрао како ће Немци испунити своје претње и поделити Србију између Бугарске, Мађарске и Хрватске). Био је комесар за просвету од почетка маја до 8. јула 1941. Потом подноси оставку због тога што режим, по његовим речима, није био омиљен у народу и зато што је покрет отпора постао масован. Ипак је потписао Апел за мир и ред августа 1941. И поред тога био је сумњив Немцима па га је Гестапо ухапсио и послао у логор на Бањици. У досијеу Специјалне полиције града Београда окарактерисан је као близак комунистима, англофилима и демократама. Одмах по ослобођењу, 30. октобра 1944, ОЗН-а га хапси и саслушава. У Политици од 27. новембра 1944. оглашено је како га је осудио Војни ратни суд Првог Пролетерског корпуса и стрељан је заједно с још 105 означених народних непријатеља и колаборациониста  под оптужбом „један од најактивнијих заступника интереса окупатора и покретача отпора против НОБ-а“. Био је ожењен Иванком, рођеном Јевтовић из Крагујевца, са којом је имао кћерку Милицу (1915) и сина Михаила (1924).